Цементирани карбид настаје реакцијом угљеника и волфрама на високој температури од 1400-2000 степени. Због своје тврдоће од 86~93ХРА и ултра-високе отпорности на хабање и велике брзине сечења, више се не може назвати легуром волфрама већ тврдим. Легуре се данас углавном користе у машинској обради као алати за сечење. Цементирани карбид има низ одличних својстава као што су висока тврдоћа, висока чврстоћа, јака отпорност на хабање и жилавост, отпорност на топлоту и отпорност на корозију, посебно његова висока тврдоћа и отпорност на хабање, чак и на температури од 500 степени. Остајући непромењен, и даље постоји висока тврдоћа на 1000 степени. Међутим, висока тврдоћа цементираног карбида отежава обраду, а такође је и крт, што захтева посебне процесе обраде.
Легура волфрама високе специфичне тежине се такође назива тешка легура волфрама. Углавном је направљен од 90 процената -98 процената материјала од волфрама и мале количине металног праха као што су Цо, Мо и Цр кроз серију обраде. Главне компоненте су В-Ни-Фе и В-Ни-Цу. Међу њима, Ни, Фе и Цу се често користе као везива за спајање волфрама, чиме се повећава дуктилност легура волфрама високе специфичне тежине. Волфрамове легуре високе специфичне тежине имају многа одлична својства, као што су висока густина, добро издужење, јака отпорност на корозију, добра апсорпција зрачења и дуг радни век. У поређењу са цементираним карбидом, тешка легура волфрама је лакша за обраду и може се користити као штит од зрачења легуре волфрама, радилица и противтег.
