Metalni materijali sa metalnim karakteristikama se često formiraju od dva ili više metalnih elemenata ili dodavanjem drugih nemetalnih elemenata na bazi metala kroz procese legiranja (topljenje, mehaničko legiranje, sinterovanje, taloženje pare, itd.) nazivaju se legure. Ali legura može da sadrži samo jedan metalni element, kao što je čelik. (Čelik je opšti naziv za ferolegure sa sadržajem ugljenika između 0,02% i 2,00% po masi)
Ovde treba da primetimo da legura nije opšta konceptualna smeša, pa čak ni čista supstanca, kao što je jednofazna legura intermetalnog jedinjenja. Dodati legirajući elementi mogu formirati čvrste rastvore, jedinjenja i proizvesti endotermne ili egzotermne reakcije, čime se menja metal. Priroda matrice.
Formiranje legura često poboljšava svojstva elementarnih elemenata. Na primer, čvrstoća čelika je veća od čvrstoće njegovog glavnog sastavnog elementa, gvožđa. Fizička svojstva legure, kao što su gustina, reaktivnost, Young' modul, električna provodljivost i toplotna provodljivost, mogu biti slične sastavnim elementima legure, ali zatezna čvrstoća i čvrstoća legure na smicanje obično se odnose na svojstva sastavnih elemenata. sa velikim razlikama. To je zato što je raspored atoma u leguri i elementu veoma različit.
Mala količina određenog elementa može imati veliki uticaj na svojstva legure. Na primer, nečistoće u feromagnetnim legurama mogu promeniti svojstva legure.
Za razliku od čistih metala, većina legura nema fiksnu tačku topljenja. Kada je temperatura unutar opsega temperature topljenja, smeša je u stanju koegzistencije čvrste i tečne. Prema tome, može se reći da je tačka topljenja legure niža od one sastavnog metala. Vidi eutektička smeša. Među uobičajenim legurama, mesing je legura bakra i cinka; bronza je legura kalaja i bakra, koja se koristi za statue, ukrase i crkvena zvona. Neke valute koriste legure (kao što su legure nikla).